Umor je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi traže savet lekara, a istovremeno jedan od najtežih za tumačenje, jer nije bolest već simptom. Svako se s vremena na vreme oseća iscrpljeno posle naporne nedelje ili neprospavane noći i to je potpuno normalno. Problem počinje kada umor ne prolazi ni posle odmora i kada traje nedeljama, jer tada više nije reč o potrošenoj energiji, već o nečemu što telo ne uspeva da nadoknadi. Razlika između te dve situacije određuje da li je dovoljan odmor ili je potrebna provera.
Energija se u organizmu ne dobija direktno iz hrane, već kroz niz reakcija u ćelijama, pre svega u mitohondrijama, strukturama koje se često nazivaju energetskim centrima ćelije. Tamo se hranljive materije uz prisustvo kiseonika pretvaraju u molekul koji ćelija neposredno koristi kao gorivo. Za taj proces neophodni su kofaktori, među kojima su vitamini B grupe i magnezijum, jer bez njih pojedini koraci jednostavno ne mogu da se odviju. Kada tih materija nedostaje, proizvodnja energije usporava iako je unos hrane sasvim dovoljan.
Gvožđe je sastavni deo hemoglobina, belančevine koja preuzima kiseonik u plućima i prenosi ga do svake ćelije. Kada njegove zalihe opadnu, prenos kiseonika je slabiji, pa se čak i uobičajene aktivnosti počinju doživljavati kao napor. Posebnost ovog stanja je u tome što se razvija postepeno, pa se telo prilagođava i osoba dugo ne primeti koliko je izgubila na kondiciji. Uz umor se često javljaju bledilo, opadanje kose, lomljivi nokti i osećaj stalne prozeblosti, a nalaz koji o tome najviše govori je feritin.
Štitna žlezda određuje brzinu kojom se odvijaju metabolički procesi u celom organizmu, pa njeno smanjeno lučenje hormona usporava sve, od varenja do rada srca. Kod smanjene funkcije štitne žlezde javljaju se umor koji ne popušta, osećaj hladnoće, suva koža, otežana koncentracija, zatvor i sklonost dobijanju na težini. Simptomi su toliko opšti da se često pripisuju stresu i godinama, zbog čega stanje ume da ostane neprepoznato mesecima. Reč je o poremećaju koji se jednostavno proverava krvnim nalazom i uspešno leči kada se otkrije.
Pod stresom nadbubrežne žlezde luče kortizol, hormon koji u kratkom roku mobiliše energiju i pomaže telu da izađe na kraj sa opterećenjem. Problem nastaje kada je taj nivo povišen mesecima, jer kortizol tada potiskuje rad imunih ćelija, remeti ritam sna, podiže šećer u krvi i ubrzava izlučivanje magnezijuma putem bubrega. Nastaje krug u kojem napetost troši upravo one materije koje bi telu pomogle da se smiri. Zbog toga se hronični stres često ispoljava kao umor koji je istovremeno praćen nemirom i nesanicom.
Broj sati provedenih u krevetu ne govori mnogo ako je san isprekidan ili plitak, jer se najveći deo obnove tkiva i lučenja hormona rasta odvija u dubokim fazama sna. Osoba može spavati osam sati i ustati potpuno neispavana ako je san bio površan. Jedan od najčešće previđenih uzroka je apneja u snu, stanje u kojem disanje tokom noći više puta zastaje, a koje se prepoznaje po glasnom hrkanju, jutarnjoj glavobolji i pospanosti tokom dana. Kod takvih tegoba nikakva nadoknada vitamina ne rešava problem dok se san ne ispita.
Posle virusnih infekcija nije neobično da slabost potraje i nedeljama posle prestanka simptoma. Tokom bolesti organizam troši velike količine energije na imuni odgovor, gubi tečnost i hranljive materije, a apetit je smanjen upravo kada su potrebe najveće. Ako je bolest trajala nekoliko dana uz ležanje, gubi se i deo mišićne mase, što dodatno pojačava osećaj iscrpljenosti. Kod nekih infekcija poznato je da umor traje mesecima, pa je u tom periodu telu potrebna podrška, a ne dodatno opterećenje.
Obroci sa mnogo brzih ugljenih hidrata dovode do naglog skoka šećera u krvi, posle kojeg sledi jednako nagli pad, praćen pospanošću i padom koncentracije. Preskakanje obroka ima sličan efekat, jer telo ostaje bez stabilnog izvora goriva, pa se energija povlači iz rezervi. Kafa u takvim okolnostima ne rešava ništa, jer kofein ne daje energiju već samo privremeno blokira signal umora u mozgu, koji se kasnije vraća jači nego pre. Stabilan unos hrane tokom dana čini više za nivo energije nego bilo koji stimulans.
Postoje znaci koji jasno govore da odgovor ne treba tražiti u navikama. To su umor koji traje duže od nekoliko nedelja bez objašnjenja, gubitak telesne mase bez promene ishrane, povišena temperatura bez jasnog uzroka, gubitak daha pri manjem naporu, noćno znojenje i uvećani limfni čvorovi. U tim slučajevima potrebna je lekarska procena, jer iza istog simptoma mogu stajati stanja koja se uspešno leče kada se otkriju na vreme. Odlaganje pregleda zbog uverenja da je reč o običnom umoru najčešća je greška u ovoj priči.
Umesto nagađanja i uzimanja suplemenata po preporuci sa interneta, mnogo korisniji prvi korak je osnovni set analiza. U njega spadaju kompletna krvna slika, feritin i gvožđe, vitamin B12, vitamin D, hormoni štitne žlezde, šećer u krvi i pokazatelji upale. Ti nalazi u velikoj većini slučajeva pokažu da li iza umora stoji konkretan nedostatak ili je uzrok drugačije prirode. Kada se zna šta nedostaje, nadoknada postaje precizna i daje rezultat, umesto da bude još jedan pokušaj koji ništa ne menja.
Infuziju možete primiti u našem centru u Beogradu, ili je zakazati kao dolazak na adresu. Izlazimo na teren u svim beogradskim opštinama i prigradskim naseljima, sa istom opremom, istim preparatima i istim medicinskim nadzorom.
