Stalni umor, zaboravnost, trnjenje prstiju i loše raspoloženje većina ljudi pripisuje poslu, lošem snu ili stresu. Iza ovih tegoba ipak se često krije nešto sasvim konkretno, nedostatak vitamina B12. Ovaj vitamin je neophodan za stvaranje krvi, rad nervnog sistema i mozga, a njegov manjak razvija se polako, mesecima ili godinama, pa se simptomi dugo ne povezuju sa uzrokom. U ovom tekstu objašnjavamo čemu služi vitamin B12, ko je u najvećem riziku, kako prepoznati znake nedostatka, koje analize treba uraditi i kako se manjak nadoknađuje.
Čemu služi vitamin B12 u organizmu
Vitamin B12, poznat i kao kobalamin, učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik do svih ćelija u telu. Bez njega koštana srž proizvodi krupna, nezrela i nefunkcionalna zrnca, pa nastaje posebna vrsta malokrvnosti. Podjednako je važan za zdravlje nervnog sistema, jer održava omotač koji štiti nervna vlakna i omogućava brz prenos signala. Učestvuje i u stvaranju DNK, u razgradnji homocisteina, supstance koja u višku oštećuje krvne sudove, kao i u proizvodnji neurotransmitera odgovornih za raspoloženje. Telo ga ne može samo proizvesti, pa ga mora dobiti hranom.
Odakle dobijamo vitamin B12
Prirodni izvori vitamina B12 su gotovo isključivo namirnice životinjskog porekla. Najviše ga ima u jetri, govedini, ribi poput sardine, lososa i tunjevine, zatim u jajima, mleku, siru i jogurtu. Biljna hrana ga praktično ne sadrži, osim obogaćenih proizvoda kao što su pojedina biljna mleka i žitarice za doručak. Organizam stvara zalihe u jetri koje mogu trajati i nekoliko godina, zbog čega se nedostatak javlja tek kada se rezerve istroše. Upravo taj spor tok objašnjava zašto se simptomi pojavljuju neprimetno i postepeno pojačavaju.
Zašto se B12 ne usvaja kod svih ljudi jednako
Za usvajanje vitamina B12 nije dovoljno samo uneti ga hranom. U želucu je potrebna želudačna kiselina koja ga oslobađa iz namirnica, a zatim posebna belančevina koju luči sluzokoža želuca, takozvani unutrašnji faktor. Tek vezan za nju, vitamin se upija na samom kraju tankog creva. Svaki poremećaj na ovom putu dovodi do nedostatka, čak i kod ljudi koji jedu dovoljno mesa i mlečnih proizvoda. Zato je manjak B12 čest kod osoba sa bolestima želuca i creva, a ne samo kod onih koji ga ne unose ishranom.
Ko je u najvećem riziku od nedostatka
Najugroženiji su vegani i vegetarijanci, koji ne unose dovoljno životinjskih namirnica. Veliki rizik imaju i stariji ljudi, jer se sa godinama smanjuje lučenje želudačne kiseline. Nedostatak je čest kod osoba sa hroničnim gastritisom, posle operacija želuca ili creva, uključujući barijatrijske operacije za mršavljenje, kao i kod Kronove bolesti i celijakije. Posebna grupa su oni koji dugo piju pojedine lekove, pre svega metformin za šećernu bolest i lekove za smanjenje kiseline u želucu, kao što su pantoprazol i omeprazol. Rizik povećavaju i redovno pijenje alkohola, trudnoća i dojenje.
Perniciozna anemija, autoimuni uzrok nedostatka
Jedan od ozbiljnijih uzroka je perniciozna anemija, autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada ćelije želuca koje luče unutrašnji faktor. Tada se vitamin B12 iz hrane gotovo uopšte ne upija, bez obzira na količinu koja se unese. Bolest se češće javlja kod žena, posle četrdesete godine i kod osoba koje već imaju neku autoimunu bolest, poput Hašimotovog tireoiditisa ili dijabetesa tipa 1. Postavlja se na osnovu analiza krvi i specifičnih antitela. Pacijenti sa ovom dijagnozom obično doživotno primaju vitamin B12 u vidu injekcija ili visokih doza.
Simptomi nedostatka koji se mešaju sa umorom i stresom
Najraniji i najčešći znak je hroničan umor koji ne prolazi ni posle odmora ni vikenda. Prate ga slabost, bledilo kože ponekad sa žućkastim tonom, zadihanost pri manjem naporu, vrtoglavica i lupanje srca. Mnogi primećuju teškoće sa koncentracijom, zaboravnost i osećaj magle u glavi, pa to pripisuju preopterećenju na poslu. Javljaju se i razdražljivost, anksioznost i utučenost, zbog čega se nedostatak B12 lako zameni sa depresijom ili sagorevanjem. Upravo zato ljudi mesecima obilaze lekare, uzimaju sredstva za smirenje ili energetska pića, a pravi uzrok ostaje neotkriven.
Neurološki znaci koje ne treba zanemariti
Kada nedostatak potraje, oštećuju se nervi, pa se javljaju trnjenje i peckanje u šakama i stopalima, osećaj mravinjanja, utrnulost i hladnoća u prstima. Neki imaju nesiguran hod, osećaj da ne gaze čvrsto, slabiju ravnotežu i češće posrtanje, naročito u mraku. Mogu se javiti i poremećaji vida, šum u ušima i problemi sa pamćenjem koji kod starijih podsećaju na početak demencije. Ovi simptomi su posebno važni, jer oštećenje nerava, ako se ne leči na vreme, može postati trajno. Kod starije osobe sa zbunjenošću i padovima nedostatak B12 uvek treba isključiti.
Promene na jeziku, ustima i koži
Postoje i znaci koje je lako videti u ogledalu. Jezik može postati gladak, crven, otečen i bolan, a ponekad peče pri jelu začinjene ili kisele hrane. Česte su ranice u uglovima usana i u usnoj duplji, kao i promene ukusa. Koža može biti bleda, suva, sa pojačanom pigmentacijom na pojedinim delovima, a kosa slabija i sklonija opadanju. Kod nekih ljudi nokti postaju krhki ili dobijaju tamnije pruge. Ove promene nisu specifične samo za B12, ali u kombinaciji sa umorom i trnjenjem daju jasan putokaz.
Koje analize pokazuju nedostatak vitamina B12
Osnovna analiza je vitamin B12 u serumu, koja se radi iz uzorka krvi. Referentne vrednosti razlikuju se među laboratorijama, a vrednosti na donjoj granici normale, takozvana siva zona, ne isključuju nedostatak. Zbog toga se po potrebi rade i homocistein i metilmalonska kiselina, koje rastu kada ćelijama nedostaje vitamin, čak i dok je nivo u krvi još prihvatljiv. Kompletna krvna slika može pokazati krupna crvena krvna zrnca i malokrvnost, a uz nju se proveravaju folna kiselina, gvožđe i feritin. Kod sumnje na autoimuni uzrok rade se antitela na unutrašnji faktor i ćelije želuca.
Kako se nadoknađuje nedostatak vitamina B12
Način nadoknade zavisi od uzroka i težine nedostatka. Kod blagih manjkova i ljudi koji normalno usvajaju vitamin, dovoljne su tablete sa visokom dozom, jer se mali deo upija i bez unutrašnjeg faktora. Kod izraženog nedostatka, neuroloških simptoma i poremećaja usvajanja koriste se injekcije vitamina B12, najčešće u mišić, u početku češće, a zatim jednom mesečno ili ređe. Vitamin B12 je sastavni deo i pojedinih vitaminskih infuzija, ali o načinu i dozi uvek odlučuje lekar na osnovu nalaza. Posle početka terapije umor se obično povlači za nekoliko nedelja, dok oporavak nerava traje duže.
Kako sprečiti nedostatak
Prevencija počinje raznovrsnom ishranom koja sadrži ribu, jaja, meso i mlečne proizvode. Vegani i vegetarijanci treba da redovno uzimaju dodatak vitamina B12 ili obogaćene namirnice, jer bez toga nedostatak je gotovo siguran. Osobe starije od pedeset godina, oni koji dugo piju metformin ili lekove za želudac i pacijenti posle operacija želuca i creva trebalo bi da jednom godišnje provere nivo B12. Isto važi za trudnice i dojilje, kao i za ljude sa autoimunim bolestima. Jednostavna analiza krvi može uštedeti mesece loše energije i sprečiti trajna oštećenja nerava.
