Infuzija za energiju je terapija kod koje se rastvor vitamina B kompleksa, magnezijuma, aminokiselina i vitamina C unosi direktno u venu tokom trideset do četrdeset pet minuta. Ključ njenog delovanja je u tome što zaobilazi varenje. Kada vitamine unosite tabletama, oni prvo prolaze kroz želudac i creva, gde se apsorbuje samo deo doze, a kod osoba sa osetljivim varenjem, upalnim bolestima creva ili posle dugotrajne upotrebe lekova za želudac taj procenat je znatno niži. Intravenskim putem sve što uđe u vensku liniju odmah je dostupno ćelijama. Sami vitamini nisu gorivo, već kofaktori, odnosno pomoćne materije bez kojih ćelija ne može da pretvori hranu u energiju. Kada su te materije iscrpljene, telo troši hranu neefikasno i javlja se umor koji ne prolazi ni posle odmora. Infuzija popunjava upravo taj nedostatak.

Kod većine ljudi razlika se oseti isti dan, a nije retko da se prvi znaci jave već tokom same terapije, najčešće kao osećaj topline i vraćanja bistrine. Puni efekat se obično razvija u naredna dvadeset četiri sata, jer je ćelijama potrebno vreme da unete materije uključe u metaboličke procese. Efekat najčešće traje od tri do sedam dana, a kod redovnih terapija i duže, jer se zalihe u tkivima postepeno popunjavaju umesto da se svaki put kreće od nule. Trajanje zavisi i od toga koliko su zalihe bile ispražnjene. Osoba koja je mesecima spavala po pet sati neće posle jedne infuzije imati isti rezultat kao neko ko je prosto imao naporne dve nedelje. Zato se kod dugotrajnog umora predlaže serija terapija, obično tri do četiri, u razmaku od nedelju do dve.

Razlika je suštinska, jer deluju na potpuno različitim principima. Kofein ne daje telu energiju, već blokira adenozinske receptore u mozgu, odnosno prekida signal kojim mozak javlja da je umoran. Osećaj iscrpljenosti se privremeno potiskuje, ali telo je i dalje jednako umorno, samo toga nije svesno. Kada dejstvo prođe, nagomilani adenozin se veže odjednom i umor se vraća jači nego pre, uz nervozu i pad koncentracije. Energetski napici uz to nose i velike količine šećera, koje daju kratkotrajan skok praćen padom. Infuzija ne stimuliše nervni sistem, već ćelijama isporučuje materije koje im nedostaju da bi energiju same proizvele. Zato se efekat ne oseti kao udar, već kao postepen povratak snage, bez drhtavice i bez naglog pada popodne.

Vitamin B12 ima dve uloge koje se direktno tiču osećaja energije. Prva je učešće u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koja prenose kiseonik do svake ćelije u telu. Kada ga nedostaje, zrnca se stvaraju nepravilno i prenos kiseonika je slabiji, pa se javlja umor koji nikakav odmor ne uklanja. Druga uloga je održavanje mijelinskog omotača oko nervnih vlakana, zbog čega se nedostatak često ispoljava i kao trnjenje u prstima, slabija koncentracija i mentalna magla. Nedostatak B12 je posebno čest kod osoba koje ne jedu meso, jer se u biljnoj hrani praktično ne nalazi, kod starijih od pedeset godina zbog slabije apsorpcije, i kod ljudi koji duže uzimaju lekove za smanjenje želudačne kiseline. Kod tih grupa tablete često ne daju rezultat, jer je problem upravo u apsorpciji.

Zato što bez magnezijuma vitamini ne mogu da odrade svoj posao. Magnezijum učestvuje u više od tri stotine enzimskih procesa u organizmu, a najvažniji za ovu temu je stvaranje adenozin trifosfata, molekula iz kojeg ćelija neposredno crpi energiju. Taj molekul je u organizmu biološki aktivan tek kada je vezan za magnezijum. Ako ga nema dovoljno, proizvodnja energije usporava bez obzira na to koliko vitamina unesete. Nedostatak magnezijuma je danas veoma čest, jer ga hronični stres troši ubrzano, a moderna ishrana ga sadrži manje nego ranije. Prepoznaje se po grčevima u listovima, trzajima kapka, napetosti u ramenima, nemirnom snu i osećaju unutrašnje uznemirenosti. Kod osoba kod kojih se uz umor javljaju i nesanica i grčevi, magnezijum je često sastojak koji donese najveću razliku.

Terapija ima smisla kada umor nije posledica jedne loše noći, već se taloži nedeljama. Najčešće se preporučuje ljudima koji dugo rade pod pritiskom i nemaju prostor za pad forme, studentima u ispitnim rokovima kada je mentalno opterećenje najveće, roditeljima male dece koji hronično spavaju manje nego što bi trebalo, kao i osobama koje se vraćaju u ritam posle bolesti, temperature ili operacije. Korisna je i onima koji često putuju i menjaju vremenske zone, jer poremećen ritam sna dodatno troši zalihe vitamina B grupe. Posebnu grupu čine ljudi koji uzimaju suplemente mesecima, a ne osećaju razliku, jer je kod njih problem najčešće u apsorpciji, a ne u unosu. Kod njih intravenski put zaobilazi prepreku i pokazuje da li je nedostatak zaista bio uzrok tegoba.

Ne zamenjuje ih trajno, ali rešava problem koji tablete kod jednog dela ljudi ne mogu da reše. Peroralni suplementi su dobri za održavanje kada varenje funkcioniše normalno i kada nedostatak nije izražen. Njihova granica je apsorpcija, jer creva u jednom trenutku mogu da prime samo određenu količinu, bez obzira na dozu na kutiji. Zbog toga se kod izraženog nedostatka kombinuju dva pristupa. Infuzijom se relativno brzo popune zalihe, a zatim se tabletama održava postignuti nivo. Važno je razumeti i granicu ove terapije. Infuzija neće nadoknaditi hronično loš san, neredovnu ishranu i izostanak fizičke aktivnosti. Ona daje telu materijal, ali navike određuju koliko dugo će taj materijal trajati.

Kod većine ljudi terapija se preporučuje jednom mesečno kao održavanje, a u zahtevnijim periodima, poput ispitnog roka, sezone velikog opterećenja na poslu ili oporavka posle bolesti, na svake dve do tri nedelje. Kod izraženog i dugotrajnog umora često se počinje serijom od tri do četiri terapije u razmaku od nedelju dana, pa se prelazi na održavanje. Ne postoji jedan ritam koji odgovara svima, jer sve zavisi od toga koliko su zalihe bile ispražnjene i koliko brzo se troše. Kod redovnog primanja terapije poželjno je povremeno ponoviti krvnu sliku i osnovne analize, kako bi se videlo da li je nedostatak zaista ispravljen. Vitamini B grupe i vitamin C su rastvorljivi u vodi i višak se izlučuje putem bubrega, ali to ne znači da doze treba ponavljati bez procene.

To je važan podatak, a ne neuspeh terapije. Ako umor traje mesecima i ne popušta ni posle nadoknade vitamina i minerala, znači da uzrok treba tražiti na drugom mestu. Najčešći uzroci koji se previde su nedostatak gvožđa i nizak feritin, posebno kod žena, zatim smanjena funkcija štitne žlezde, nedostatak vitamina D, poremećaji sna poput apneje, dijabetes, anemija ili dugotrajna upala u organizmu. Umor je simptom sa desetinama mogućih uzroka, a ne dijagnoza. Zbog toga se pre terapije preporučuje osnovna laboratorija, u koju spadaju kompletna krvna slika, feritin, vitamin B12, vitamin D, gvožđe, šećer i hormoni štitne žlezde. Ako umor prati bledilo, gubitak daha pri naporu, opadanje kose ili gubitak telesne mase, lekarski pregled je neophodan pre bilo kakve infuzije.

Oprez je potreban kod svih stanja u kojima organizam teže podnosi dodatnu tečnost ili teže izlučuje višak vitamina i minerala. To se pre svega odnosi na smanjenu funkciju bubrega, jer bubrezi izlučuju višak, i na srčanu slabost, gde dodatna zapremina tečnosti opterećuje srce. Oprez je potreban i kod nekontrolisane hipertenzije, teških bolesti jetre i poznatih alergija na komponente rastvora. Osobe sa nedostatkom enzima G6PD ne smeju da primaju visoke doze vitamina C. Kod osoba koje uzimaju određene lekove, među kojima su antikoagulansi i lekovi protiv epilepsije, pojedini vitamini mogu da utiču na njihovo dejstvo, pa je obavezno prijaviti celu terapiju. U trudnoći i tokom dojenja infuzija se daje isključivo uz jasnu medicinsku indikaciju. Upravo zbog svega ovoga procena pre terapije nije formalnost, već korak koji sprečava komplikacije.