Sportska infuzija je terapija kod koje se rastvor sa aminokiselinama, magnezijumom, elektrolitima i vitaminima unosi direktno u venu tokom trideset do četrdeset pet minuta. Njena prednost je u brzini. Kada suplemente uzimate na usta, oni prvo prolaze kroz želudac i creva, gde se apsorpcija odvija satima, a deo aktivnih materija se izgubi. Posle intenzivnog napora protok krvi je preusmeren ka mišićima, pa je varenje dodatno usporeno i apsorpcija još slabija. Intravenskim putem te prepreke nema i materije stižu do mišićnih ćelija u roku od nekoliko minuta. To je važno zato što postoji period neposredno posle napora u kojem telo najefikasnije koristi gradivni materijal za obnovu tkiva. Infuzija ne zamenjuje trening ni ishranu, ali skraćuje vreme koje telu treba da se vrati u punu funkciju.

Zavisi od cilja, i to je razlika koju većina ljudi previdi. Posle napora terapija služi za oporavak, pa je akcenat na aminokiselinama, magnezijumu i nadoknadi tečnosti izgubljene znojenjem. Najbolje deluje u prvih nekoliko sati posle završenog treninga ili takmičenja, dok je telo još u fazi aktivne obnove. Pre nastupa cilj je drugačiji, tada se popunjavaju zalihe i osigurava dobra hidratacija, pa se terapija planira dan ili dva ranije, a ne neposredno pre starta, jer punjenje vene i mirovanje neposredno pred nastup nisu poželjni. U fazi intenzivnih priprema terapija se najčešće planira posle najtežeg treninga u nedelji. Zbog toga se vreme primene određuje u razgovoru, zajedno sa rasporedom treninga.

Pomaže, ali je važno razumeti šta se zapravo dešava. Bolnost koja se javlja dan ili dva posle treninga posledica je mikrooštećenja mišićnih vlakana i upalnog procesa koji prati njihovu obnovu. To nije stanje koje treba potpuno ukloniti, jer je deo prilagođavanja na opterećenje, ali se njegovo trajanje može skratiti. Magnezijum pomaže mišiću da se opusti i smanjuje sklonost ka grčevima, aminokiseline ubrzavaju obnovu oštećenih vlakana, a vitamin C podržava vezivno tkivo i deluje antioksidativno na oksidativni stres nastao tokom napora. U praksi se to oseti kao manja ukočenost narednog jutra i brži povratak pune pokretljivosti. Ako bolnost traje duže od nekoliko dana ili je oštra i lokalizovana na jedno mesto, treba isključiti povredu.

Ovo pitanje zaslužuje pažljiv odgovor. Sam sastav uobičajene sportske infuzije čine vitamini, minerali, aminokiseline i fiziološki rastvor, dakle materije koje nisu na listi zabranjenih supstanci. Međutim, antidoping pravila ne regulišu samo šta se daje, nego i način primene i zapreminu, pa za takmičare koji podležu doping kontroli postoje ograničenja u pogledu intravenskih infuzija, osim kada se daju tokom bolničkog lečenja ili uz odobrenje za terapijsku upotrebu. Pravila se povremeno menjaju i razlikuju po sportovima. Zbog toga svakom registrovanom takmičaru savetujemo da pre terapije proveri aktuelna pravila svoje federacije i, ako je potrebno, obezbedi odgovarajuću dokumentaciju. Za rekreativce i osobe koje ne podležu doping kontroli ova ograničenja ne važe.

Ritam se određuje prema opterećenju, a ne prema kalendaru. Rekreativcima koji treniraju tri do četiri puta nedeljno najčešće je dovoljna jedna terapija mesečno, kao podrška i nadoknada. U fazi intenzivnih priprema, kada se trenira svakodnevno ili dvaput dnevno, terapija se planira na svakih deset do četrnaest dana, obično posle najzahtevnije sesije u ciklusu. Tokom takmičarske sezone često se vezuje za period posle nastupa. Posle povrede, u fazi rehabilitacije, može se davati češće, u seriji, uz procenu stanja. Ono što ne treba raditi jeste primanje terapije po automatizmu posle svakog treninga, jer telo mora i samo da razvija sposobnost oporavka. Cink i selen se ne izlučuju tako lako kao vitamini rastvorljivi u vodi, pa se kod čestih terapija povremeno preporučuje kontrola nalaza.

Razlika je u brzini, količini i u tome šta telo zaista primi. Izotonični napici su odlični tokom i neposredno posle napora, jer se lako piju i nadoknađuju deo tečnosti i soli, ali njihova koncentracija je namerno niska da bi se izbegle tegobe sa varenjem. Proteinski napici obezbeđuju aminokiseline, ali tek posle nekoliko sati varenja, a apsorpcija zavisi od stanja creva, koje je posle teškog treninga često usporeno. Sportska infuzija zaobilazi varenje i isporučuje veće doze odjednom, sa punom iskoristivošću. To ne znači da suplementi nisu potrebni. Najbolji pristup je kombinacija, jer ishrana i napici čine osnovu svakodnevnog unosa, a infuzija se koristi ciljano, u periodima kada je opterećenje najveće ili kada je oporavak vremenski ograničen.

Ne direktno, i to je važno reći iskreno. Infuzija ne gradi mišić i ne povećava maksimalnu snagu sama po sebi, jer se snaga stiče isključivo treningom, ishranom i odmorom. Ono što terapija radi jeste da ukloni prepreke koje sprečavaju napredak. Kada telu nedostaju magnezijum, elektroliti ili vitamini B grupe, mišić se sporije oporavlja, grčevi se javljaju češće, a svaki sledeći trening odrađuje se sa manjim kapacitetom. Vremenom to znači sporiji napredak, čak i uz savršen plan treninga. Nadoknadom tih materija telo dobija priliku da napredak koji je zaradilo treningom zaista i realizuje. Zbog toga se najveći efekat vidi kod ljudi koji treniraju ozbiljno, a najmanji kod onih koji od terapije očekuju rezultat bez rada.

Jedini trenutak koji se oseti je postavljanje kanile u venu, što traje nekoliko sekundi i po neprijatnosti odgovara vađenju krvi. Tokom infuzije se ne oseća ništa osim povremenog utiska hladnoće duž vene. Posle terapije nema oporavka i nema ograničenja u kretanju, pa se možete vratiti svojim obavezama odmah. Lakši trening istog dana nije problem, ali se teški trening ili takmičenje ne preporučuju u naredna dva do tri sata, iz dva razloga. Prvi je da se mesto uboda mora smiriti pre punog opterećenja te ruke, a drugi je da terapija ima najviše smisla kada telo dobije prostor da unete materije iskoristi za obnovu, a ne za novi napor. Preporučuje se i lakši obrok pre dolaska.

Pomaže i rekreativcima, često i više nego što se očekuje. Profesionalni sportisti obično imaju kontrolisanu ishranu, plan oporavka i redovne analize, pa su njihovi nedostaci manji i ciljaniji. Rekreativci najčešće treniraju posle punog radnog dana, spavaju manje nego što bi trebalo i jedu neredovno, što znači da u trening ulaze sa već smanjenim zalihama. Kod njih se grčevi, produžena bolnost i pad motivacije javljaju upravo zbog toga, a ne zbog nedostatka volje. Terapija je korisna i osobama koje se posle duže pauze vraćaju u trening, jer je telo u tom periodu najosetljivije na preopterećenje. Isto važi i za učesnike maratona, trka i planinarskih tura, gde je jednokratni napor daleko veći od svakodnevnog opterećenja.

Postoje stanja kod kojih se terapija ne daje ili se daje isključivo uz saglasnost lekara koji vodi pacijenta. To se pre svega odnosi na smanjenu funkciju bubrega, jer bubrezi izlučuju višak minerala i regulišu ravnotežu elektrolita, i na srčanu slabost, gde dodatna zapremina tečnosti opterećuje srce. Oprez je potreban i kod nekontrolisane hipertenzije, poremećaja srčanog ritma, teških bolesti jetre i poznatih alergija na komponente rastvora. Osobe sa nedostatkom enzima G6PD ne smeju da primaju visoke doze vitamina C, a kod poremećaja metabolizma gvožđa vitamin C zahteva poseban oprez jer pojačava njegovu apsorpciju. Svaki lek i suplement koji uzimate treba prijaviti pre terapije. Registrovani takmičari uz to treba da provere pravila svoje federacije o intravenskoj primeni.